Округли столови
2018.
| 14. новембар | "Транскултурне теорије франкографих и хиспанографих аутора" Библиотека Института за књижевност и уметност, Краља Милана 2 |
|
Пројекат „Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критика“ организовао је округли сто о транскултурним теоријама франкографих и хиспанографих аутора. Намера овог догађаја била је да започне серију разговора о спрези књижевности и теорија које појам културе и културног посматрају као места размене, мешања, преплитања, дијалога, превођења, измештања и премештања. У разговору су учествовали проф. др Далибор Солдатић са Катедре за иберијске студије Филозофског факултета у Београду, проф. др Тамара Валчић Булић ванредни професор француске књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, доц. др Бојана Ковачевић Петровић доцент за шпанску књижевност и културу и шпански језик Катедре за иберијске студије Филозофског факултета у Београду, доц. др Владимир Карановић доцент за хиспанске књижевности Катедре за иберијске студије Филозофског факултета у Београду и др Александра Манчић виши научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду. Разговор је водио др Марко Теодорски, научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду. Пошто је акценат округлог стола био на франкографим и хиспанографим ауторима, говорило се о филозофији американизма мексичког филозофа Леополда Сее, архипелашкој мисли карипског филозофа Едуара Глисана, културном синкретизму мексичког писца Карлоса Фуентеса, појму транскултурације кубанског социолога и музиколога Фернанда Ортиса и концепту једнојезичности другог француског филозофа Жака Дериде. Кроз опус ових аутора дискутоване су концептуалне разлике између појмова транскултурних и њима сродних теорија, али су и покренута питања о односу мисли поменутих аутора и књижевнотеоријске/књижевнокритичке праксе. Научни резултати до којих се дошло биће сабрани у темату посвећеном транскултурним теоријама франкографих и хиспанографих аутора, за који је планирано да буде објављен наредне године у Књижевној историји. Видео-записе са округлог стола можете погледати овде. | ||
2014.
| 31. јануар | „Књижевна критика и српски културни образацˮ Библиотека Института за књижевност и уметност, Краља Милана 2 |
|
Округли сто са радним насловом „Књижевна критика и српски културни образацˮ организово је Пројекат „Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критикаˮ Института за књижевност и уметност. Разговор се водио у библиотеци Института за књижевност 31. јануара 2014. године. У првом делу састанка разговарано је о институтским зборницима: Историја и теорија српске књижевне критике (2009), Српска књижевна критика друге половине 20. века (2013) и Српска књижевна критика и културна политика у другој половини 20. века (2013). У другом делу састанка расправљало се о следећим питањима: 1. шта се подразумева под појмом „културни образацˮ, 2. постоји ли аутохтон српски културни образац, 3. постоји ли у српској историји више културних образаца и каквих, 4. каква је улога и колики је допринос књижевне критике у изградњи српског културног обрасца. У првом плану је била усмена расправа о тезама које су изложили уводничари Бојан Ђорђевић, Ана Мумовић, Јана Алексић, Петар Пијановић и Милан Радуловић. Циљ расправе је био договор о припреми тематско-проблемског зборника радова Књижевна критика и српски културни образац. | ||
2012.
| 4. април | „Превођење између рационалног и ирационалногˮ у организацији Пројекта за теорију Института за књижевност и уметност и Трећег програма Радио Београда Библиотека Института за књижевност и уметност, Краља Милана 2 |
|
Преводимо и када не знамо да преводимо, а када знамо да то радимо, или верујемо да знамо, преводимо и оно што не знамо да је ствар превођења. Превести нешто значи структуру једног језичког (или културног) режима пренети у структуру другог језичког режима, која се структура, по дефиницији, не поклапа са оном првом. То значи пренети садржину једног културног калупа у други калуп који је увек већ различит од оног првог. Иако преносива (преводива), садржина једног језичког режима увек је осуђена на мањак, или вишак у сусрету са другим режимом (па чак и у сусрету са различитим режимом истог културног кода). Мањак, или вишак, дакле, конститутивни су за превођење. Превођење је, утолико, увек легање у Прокрустову постељу. Ризик превођења, истовремено, својеврсна је нужност културе која постоји само у комуникацији са другим културама (језицима). Најзад, шта се преводи када се преводи? Немачки филозоф Андреас Лукнер, стручњак за Хајдегерову филозофију, рећи ће да читавог живота преводи Хајдегера на немачки. Сам Хајдегер, пак, немачки је сматрао нешто мање савршеним старогрчким језиком. Ко кога и на који начин води у превођењу (традуцере)? Да ли субјект влада језиком, или језик влада субјектом? Шта се преноси из једног културног кода у неки други, шта се предаје (традере)? Ко прима предато и да ли пошиљка стиже на праву адресу? Да ли се преноси смисао, значење, смисао и значење, или се преносе језичке и културне структуре? Наведена питања у исто време представљају изазов општој теорији књижевности која такође мора себи поставити задатак да промисли сопствени положај између рационалног и ирационалног. Колико је теоријски говор по себи осуђен на увек-већ једну врсту «ненаучности» управо стога што покушава да у рационални језик «преведе» оно што фундаментално измиче рационализацији, а то је тајна књижевноуметничког стварања, која је – без обзира на две и по хиљаде година дугу традицију теорије књижевности – заправо још увек о(п)стала као одсутни предмет који, нимало парадоксално, продукује нове (рационалне) теорије? И у складу с тим, колико управо теоријско заснивање проблема превођења доводи до центра проблема саме теорије у којем се види сва њена и недостатност и неопходност? Учесници Округлог стола су били: - Др Ивана Спасић, Филозофски факултет, Београд: Елементи једне социологије превођења - Др Александра Манчић, ИКУМ, Београд: Фрагменти преводилачког говора - Др Игор Перишић, ИКУМ, Београд: Смех у преводу - Мр Драгана Грбић, ИКУМ, Београд: Културно-политички контекст превођења Фенелоновог романа Телемах - Др Драган Проле, Филозофски факултет, Нови Сад: Без наслова - Мр Иван Миленковић, Трећи програм Радио Београда: Деконструкција оригинала Снимак дискусија са Округлог стола емитован је на Трећем програму Радио Београда. Пуне верзије текста објављене су у часопису Трећи програм. | ||
2009.
| 14. мај | „Теоријске основе и културно-историјски контекст српске књижевне критике у светлу Историје српске књижевне критике 1768-2007. Предрага Палавестреˮ | |
Округли сто са радним насловом „Теоријске основе и културно-историјски контекст српске књижевне критике у светлу Историје српске књижевне критике 1768–2007. Предрага Палавестреˮ организовали су Пројекат „Културолошке књижевне теорије и српска књижевна критикаˮ, под тадашњим називом „Савремене књижевне теорије и њихова применаˮ Института за књижевност и уметност и Издавачки центар Матице српске. Разговор се водио у библиотеци Института за књижевност (ул. Краља Милана 2) 14. маја 2009. године. Први круг разговора биo je посвећен књизи академика Предрага Палавестре Историја српске књижевне критике 1768–2007. Овом књигом доврхуњена су вишедеценијска истраживања српске књижевне критике у Институту за књижевност и уметност: анализована је, синтетизована, методолошки конзистентно обрађена и са јединствене аксиолошке позиције оцењена вредност књижевнокритичке грађе, претходно објављене у 25 обимних томова. Стога је Палавестрина књига била снажан подстицај и отворен позив да се српска књижевна критика реактуализује као посебна тема књижевнотеоријских и књижевноисторијских истраживања. Циљ покренуте расправе био је двојак: 1. да се осветли књижевна критика као интегралан садржај српске књижевнотеоријске традиције односно као посебна интелектуална дисциплина у којој се рефлектују, надграђују и стваралачки примењују старији философско-књижевни системи и 2. да се размотри садашње стање књижевне критике, њен карактер, положај и улога у информатичком друштву, као и могућности њеног преображаја и даљег развоја на основама нових културолошко-књижевних концепција. 1. Весна Матовић: Поздравна реч учесницима скупа | ||
